Hrvatski ministar odbrane ubijao Srbe?

Nacionalna svest: Morate shvatiti jednu stvar koja je uvek bila pogubna za nas Srbe a to je da, Hrvatska tvorevina je nastala na Gen/ocidu koji se dan danas skriva u Nemackim i Vatikanskim Arhivama ali procurelo je vec davno sve to , i sada je na nama da pokazemo svetu u kome nema pravde tako i tako ali zapamtite uvek ce se neko zainteresovati za tu stranu pa ce tako ici od reci do reci od coveka do coveka od dela do dela sve do onog momenta dok konacno ta brana Lazi ne pukne i istina ne izadje komplentna na svetlost dana. Zato je zaista jako bitno da se ta stara komunisticka politika ne prti dalje jer je bila pogubna po Srbe i da se shvati da Hrvatska i dalje finkcionise Fash/isticki i da oni svoje zlo/cine slave dok normalan svet se tako necega stidi,, znaci oni su Bolesna Nacija i tu nema leka... Oni nam ne mogu biti prijatelji jer su Krvoloci kao hijene cekaju da neka velika sila naidje na balkan da bi oni mogli od svega toga da oglodju kosti koje ostanu od neduznog naroda ... Opametite se. ucite vasu decu

”Hrvati su bića koja su se u svojoj istoriji uvek najprijatnije osećala u moćnoj tuđoj guzici. Austrijskoj, italijanskoj, mađarskoj, nemačkoj, američkoj,vatikanskoj, a posebno u EU guzičetini.

Aktuelna Hrvatska ne priznaje Jasenovac i druga stratišta faš,ističke Nezavisne Države Hrvatske. Naprotiv, aktuelna vlada u Zagrebu veruje da su ust,aše bile mučenici, stradalnici za pravdu i slobodu.Polaganjem venaca na grob streljanim ust,ašama na Bleiburgu, rukovodstvo Hrvatske bespovratno i javno izabralo stranu – ust,ašku.U jeku političke krize u Hrvatskoj, Kolinda Grabar-Kitarović se zabavlja izvodeći hitove proust,aškog ‘narodnog pevača’ Marka Perkovića Tompsona,koji je kasnije sedeo u počasnoj loži na inaguraciji predsednice Grabar-Kitarović.Trideset hiljada grla na fudbalskoj utakmici u „Maksimiru” viče “ubij Srbina”! Niko na to ne reaguje.Faš,izam u ovoj zemlji nikad nije poražen.Zabranili su ćirilicu, baš kao i Pavelić.Na sportskim događajima, koncertima i dernecima otvoreno se kliče Anti Paveliću ili Petru Brzici, studentu prava iz Zagreba, koji je na jednom “srbok,olju” u Jasenovcu za nekoliko sati lično, svojom rukom, zak,lao 1.360 Srba. Mogao je još, ali nije bilo potrebe, jer se njegov glavni konkurent zamorio i odustao na negde oko 1.100 prerezanih srpskih vratova.Istraživanje zagrebačkog Jutarnjeg lista pokazalo je da više od 40 posto Hrvata opravdava ust,aški genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu. Za njih je kl,anje na stotine hiljada Srba u Jasenovcu,dečiji logori,kla,nje 2.300 Srba 7. februara 1942. u tri sela kod Banjaluke ili pokolj 12.000 Srba na Garavicama kod Bihaća 1941. godine sasvim kul.

Hrvata kao starog plemena danas gotovo da nema, nalazimo ih tek u ostacima u Hrvatskom Zagorju, Moslavini i onom delu Međimurja, prema Sloveniji. Ostali su konvertiti, uglavnom bivši Srbi koje je katolička crkva uspela da otrgne najpre od pravoslavlja a potom od srpstva.Podsetimo se reči doktora Juraja Krnjevića iz 1955. godine: “Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena. Zagorje i okolina, to je bila Hrvatska… Onaj kraj gde se govori “kaj” to je bila Hrvatska.”…Vodeći hrvatski istoričar, dr Tvrtko Jakovina priznao da su Srbi 1918. spasili Hrvate i da Hrvatska nije ušla u prvu Jugoslaviju da danas ne bi postojala.Jakovina kaže da je 1915. Srbima bilo ponuđeno da uzmu Slavoniju, BiH, Liku i deo Dalmacije i stvore srpsku državu. Istra i drugi deo Dalmacije bio je obećan Italiji. Ono malo Hrvatske, tzv. regija Hrvatska (Zagorje i oko Zagreba) trebala je ostati u sklopu Mađarske.Da je Srbija tada pristala, danas bi tzv. Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili Mađarska provincija i relikt prošlosti, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH bi bio ono što u stvari i jesu – Srbi katolici.

Najsvirepije zločine koje je ikada čovečanstvo zabeležilo,počinili su HRVATI(bivši Srbi) nad srpskim narodom! U svesti tih bivših Srba, utisnuta je mržnja prema onima koji su ostali Srbi. Prebacivanje krivice. Nisam ja kriv što sam izdao srpstvo, nego on što je ostao Srbin. Njegov ostanak u srpstvu, njegov moralni život, njegova hrabrost i junaštvo, prkos i nepokolebljivost su ukor za moju savest, za mene konvertita, slabića, kukavicu, bednika, slugu, koji je za džak brašna i soli, izdao i dedove i narod i veru.Srbin mora nestati da me više nikad ne podseća na moju izdaju. Zato Jasenovac, zato Oluja, zato su Hrvati sa tolikom mržnjom kl,ali Srbe, jer su ih podsećali na istinu o sebi, jer su Srbi samim svojim postojanjem bili prst krivice uperen u Hrvate.Čovek koji promeni veru, a potom i naciju, kao u slučaju Hrvata i Srba, izbrisao je sve što je bilo do tada. On više ne može da govori o svojoj porodici, precima, svom rodu. On je neko ko počinje od nule, ništa, čovek bez biografije, mladica tek zasađena na ledini. Takav čovek je svestan svega a naročito prezira svoje okoline, rodbine, prijatelja, kumova, svojih dojučerašnjih sunarodnika i u njemu se rađa mržnja. Ponižen je, ćuti kad se u društvu priča o istoriji, porodičnoj tradiciji, dalekim rođacima… I onda dolaze ratovi. Takav čovek postaje zver i kreće da ubija sve one koji su živi svedoci njegove prevere, sramote, njegove izdaje predaka i svog naroda…